Podelite naš sadržaj i podržite nas na taj način u našoj borbi!

Da li ste išli nekada mračnom ulicom sami, u strašnoj noći, punoj senki i istinske tame? Kad ne smete da pogledate unazad zato što ne znate šta bi vas više uplašilo da vidite nešto, ili da to samo naslutite u mračnoj senci drveta. Kad jeza prirodno nadolazi, nepozvana pod kožu, i trese manijakalnom snagom dok sprečavate noge da potrče.

Strah… Tako neprirodno stanje uma i tela. Stalno na ivici adrenalina, dok umara vaš duh.

Prerasli smo strah od tame, noći nepoznatih užasa, deca smo bili odavno. Ali strah, taj konstantni pratilac podsvesnog… On postoji i traje. Strah od odbijanja, strah od nepoznatog, strah od nesigurnosti.

Zamislite sad kako neko pokušava, da vas konstantno drzi u strahu i nesigurnosti. Da vaše poteze kreira prinudno, ne zato što nešto želite, nego zato što je to manje loš izbor. Taj nedostatak odgovornosti, brige, i pokreće ceo ovaj kapitalistički sistem.

Izbor je uvek lošiji od prethodnog, ali manje strašan od onog koji bi mogao da bude. Da li je to matrica po kojoj treba da živimo? Da radimo?

Mi mislimo da treba razbiti ovu spiralu negativnosti. Da budemo učitelji humanosti umesto učenici straha.

Mi smo vozači dostavljači Glova. I mislimo da treba da menjamo stvari. Želimo da pomognemo Glovu da poraste još više. Ali ne samo u finansijskom, već i u onom ljudskom delu.

Da li može, korporacija, orjentisana ka stvaranju profita da pokaže svoju humanu stranu? Mi verujemo da je moguće. I zato smo tu.

Nekad su naši tekstovi puni kritike, negativnosti i nemoći. Kao da se borimo sa nadmoćnim, nevidljivim protivnikom. Ali ispod toga je odlučnost i istrajnost da menjamo stvari.

Mi volimo ono što radimo. Ulična gužva uđe pod kožu. Zajedništvo i kolegijalnost se osete na svakom koraku. To smo mi i to želimo da budemo. I želimo da ovaj sajt jednog dana preraste u najveću reklamu Glova.

Dobrodošli na naš sajt. Pomozite nam i vi da promenimo stvari. Da svima bude bolje i lepše, jer jedna mala promena, ma kako sitna izgledala može da pokrene lavinu dešavanja. Da zamenimo lažnu korporacijsku ljubaznost, onom pravom ljudskom. Da ne gledamo izmučene veštačke osmehe ljudi zarobljenih u sistem, već da blistamo istinskim ponosom što smo tu gde jesmo i što radimo to što radimo.

Izgleda previše idealistički zar ne? Videćemo. Mi smo svoj prvi potez povukli u ovoj životnoj partiji. Glovo je na potezu.